Ekonomske slobode od ključnog značaja za otpornost tokom pandemije

U periodima koje ne obilježavaju vanredne situacije, naučno je dokazano da uloga ekonomskih sloboda, koje definišemo kao odsustvo mješanja ili prinude u ekonomske odluke pojedinca, znače ekonomski rast i prosperitet za najveći broj ljudi. Produbljavanjem ekonomskih sloboda postižu se viši nivoi različitih mjera ljudskog blagostanja.

Kada su ljudi slobodniji da obavljaju svoje ekonomske aktivnosti bez nepotrebnih ograničenja, ekonomske slobode ili njihovi pojedinačni konstitutivni elementi, kao što su lični izbor, dobrovoljna razmjena, pristup tržištima i zaštita ljudi i njihove imovine od nasrtaja, dovode ne samo do veće ekonomske efikasnosti, više inovacija i dodanu vrijednost, već i sreći pojedinaca, rodnoj ravnopravnosti i bolje zaštićenim političkim pravima.

Ekonomska sloboda sama po sebi oblikuje institucionalno okruženje zemlje, koje je neophodno za njeno blagostanje i ekonomski rast.

Ipak, da li se ovi pozitivni odnosi održavaju i u vanrednim situacijama, poput pandemije? Kakav uticaj imaju ekonomske slobode oporavak i funkcionisanje privrede tokom ovakvih ekstremnih šokova?

Bjornskov (2016) ukazuje da ekonomske slobode “štite zemlje od kriza i omogućavaju im brži oporavak od (više) regulisanih ekonomija”. Dalje, empirijska studija slučaja Vinsenta Gelosoa i Džejmi Bolonja Pavlika (2020) ukazuje da viši nivo ekonomske slobode dovodi do veće sposobnosti prilagođavanja šokovima, smanjenjem trenja u preraspodjeli resursa i reorganizaciji ekonomske aktivnosti.

Koristeći Istorijski indeks ekonomskih sloboda (HIEL) za zemlje OECD-a od 1850. do 2007. godine, koji je razvio Leandro Prados de la Eskosura (2016), Geloso i Bolognja Pavlik zaključuju da su viši nivoi ekonomske slobode ublažili efekte pandemije gripa tokom 1918. godine.

Možemo li primeniti ove nalaze na pandemiju kovid-19?

Iako je pandemija kovid-19 s nama svega godinu dana, i da se očekuje da će oporavak biti dugoročan proces, već je objavljeno nekoliko studija o uticaju ekonomskih sloboda na sposobnost država da se nosi sa krizom i naknadno oporave.

Studija Keneta R. Sulcika i Muhameda A. Čima (2020) koristi indekse ekonomskih sloboda The Heritage Foundation-a (2020) i Economic Freedom of the World (2019) Frejzer instituta da bi pokazala da zemlje sa većim stepenom ekonomskih sloboda ne samo da imaju niže stope smrtnosti od kovida-19, već i da su i otpornije i sposobnije da podnesu zdravstvenu krizu od zemalja sa niskim nivoom ekonomskih sloboda.

Drugo istraživanje Rej-Ming Čena (2020) koje se takođe služi Indeksom ekonomskih sloboda The Heritage Foundation-a (2020) takođe zaključuje da ne postoji značajna veza između ekonomskih sloboda i stope smrtnosti od kovida-19.

Što je najvažnije, Sulcik i Čima (2020) su utvrdili da otpornost zemlje na pandemiju nije plod rasta realnog BDP-a i posjedovanja više zdravstvenih resursa, poput bolničkih kreveta. Umjesto toga, otpornost je široko zasnovana i ukorenjena u interakciji ljudi sa institucionalnim okvirom. Budući da su ekonomski slobodnije zemlje inovativnije i preduzetnije, autori sugerišu da bi povećanje ekonomskih sloboda moglo smanjiti broj smrtnih slučajeva u pandemiji.

U vremenima velike neizvjesnosti, nacionalne vlade se pozivaju na djelanje. Međutim, kreatori politike trebaju da imaju na umu da se od njih ne očekuje samo nametanje i sprovođenje proporcionalnih, zakonskih mjera za suzbijanje širenja kovid-19 i zaštita života, već i za održavanje ili čak jačanje institucionalnog okvira, koji bi osiguravao imovinska prava i visok stepen ekonomskih sloboda, koji omogućavaju zemlji da se bolje nosi sa krizom i da se posle brže oporavi od nje.

Na kraju krajeva, ekonomske slobode i imovinska prava osnažuju uslove i podsticaje za dinamične inovacije u zdravstvu i privredi za borbu protiv javnozdravstvene krize, kao što je kovid-19, da je prevladaju da se bolje pripreme za narednu zdravstvenu krizu. Ekonomske slobode bi trebale da budu glavni prioritet i tokom pandemije.


Sadržaj i stavovi predstavljeni u tekstu su stavovi autora/ke i ne odražavaju nužno stavove nevladinog udruženja Mreža za globalne komunikacije. Tekstove možete slobodno citirati ili ih u potpunosti prenositi na svom portalu uz obavezno navođenje izvora.

Prethodna objava

Isidora Kolar: Nije sramota posvetiti se traganju za sopstvenom srećom

Sljedeća objava

Laia Comerma o ulozi žene u političkim procesima

Slične objave
Total
0
Share